Interaktivni uređaji u kulturi danas predstavljaju važan deo savremenih muzeja, biblioteka, galerija i drugih ustanova kulture.

Već više od jedne decenije traje proces digitalizacije u kulturi. Veliki broj ustanova kulture danas svoje štampane fondove, arhivsku građu, fotografije, dokumenta i druge materijale pretvara u digitalne zapise, koristeći savremene tehnologije koje omogućavaju njihovo kvalitetno očuvanje i dostupnost. Na taj način digitalizovani sadržaji postaju dostupni široj publici putem različitih digitalnih platformi – korisnicima biblioteka, istorijskih arhiva, muzeja i drugih kulturnih institucija.

Ipak, dostupnost na digitalnim platformama ne znači nužno i dostupnost posetiocima koji se nalaze u samoj ustanovi kulture. Jedan od najvećih izazova ostaje njegova vidljivost i dostupnost ljudima koji posećuju ustanovu kulture.
Korisnici ne vide digitalizovan materijal ukoliko nije predstavljen i povezan sa publikom u prostoru odnosno tamo gde se oni nalaze.

Upravo zato interaktivni uređaji u kulturi imaju ključnu ulogu. Oni omogućavaju da digitalni sadržaji budu jasno predstavljeni, lako dostupni i zanimljivi posetiocima. Rešenja poput Hola interaktivnog displeja 32’’, kao i drugih interaktivnih uređaja, predstavljaju efikasan način da se digitalizovana kulturna baština približi široj publici.

Interaktivna rešenja u kulturi su digitalni sistemi koji omogućavaju korisnicima da samostalno istražuju sadržaje putem dodira, multimedije i interaktivnih aplikacija.

Njihov značaj je u tome što digitalizovane sadržaje približavaju publici, direktno u prostoru ustanove kulture.

Upotreba ovakvih uređaja u ustanovama kulture donosi nekoliko ključnih prednosti:

– omogućavaju pristup digitalizovanim zbirkama, arhivskoj građi i drugim materijalima,

– povezuju digitalne zbirke sa fizičkim prostorom muzeja ili biblioteke,

– podstiču aktivno istraživanje sadržaja umesto pasivnog posmatranja,

– mogu da obogate edukativne i turističke programe ustanove,

– omogućavaju predstavljanje sadržaja koji nije moguće fizički izložiti.

Interaktivni displeji u muzejima i bibliotekama postaju savremeni informativni pultovi koji povezuju tehnologiju i kulturu.

Kada se digitalizovani materijali, poput fotografija, dokumenata, audio i video zapisa, mapa i digitalnih publikacija, prikazuju na uređaju, oni direktno postaju dostupni posetiocima upravo u prostoru u kome se nalaze – u muzeju, biblioteci, galeriji, pozorištu, arheološkom nalazištu i slično.

Posetilac im pristupa putem ekrana osetljivog na dodir i samostalno istražuje sadržaj.

Da bi digitalizovani sadržaji zaista bili dostupni publici, važno je da budu predstavljeni na mestima i na način koji odgovara prostoru i potrebama posetilaca:

– prikazani unutar same ustanove,
– povezani sa postojećim izložbama i sadržajima,
– na suptilan način integrisani u fizički prostor.

Na taj način interaktivni uređaj postaje veza između digitalizovane kulturne baštine i publike.

Interaktivni uređaji u ustanovama kulture na raznovrsne načine mogu podržati ideje i projekte u kulturi.

U muzejima se koriste za digitalne izložbe, arheološke sadržaje i biografije značajnih ličnosti, dok bibliotekama omogućavaju pristup digitalizovanim izdanjima, arhivskoj građi i katalozima. Takođe, mogu predstaviti značajna dela i pisce koji su karakteristični za datu sredinu.
U kulturnim centrima i lokalnim zajednicama mogu povezivati kulturne, istorijske i turističke sadržaje.

Navešćemo neke od projekata Hola Systems kako bi se stekao utisak na koji način interaktivni uređaji podržavaju projekte u ustanovama kulture.

LOKALNA ISTORIJA PREDSTAVLJENA NA SAVREMENI NAČIN

Biblioteka u Rekovcu – digitalna priča o Milovanu Spasiću

Rekovac je malo mesto u Šumadiji, u blizini Jagodine i Kragujevca. Iako po broju stanovnika spada u manje sredine, svojim idejama i posvećenošću razvoju kulture zauzima značajno mesto na kulturnoj mapi Srbije.

Posebno mesto u istoriji ovog kraja pripada Milovanu Spasiću – zaslužnom građaninu Rekovca koji je svojim radom i zalaganjem doprineo obrazovanju, opismenjavanju i razvoju lokalne zajednice.

Biblioteka koja danas nosi njegovo ime nastavila je tu misiju kroz savremeni pristup kulturi i obrazovanju. Biblioteka je prepoznala značaj digitalizacije i interaktivnih tehnologija i na Hola S1 interaktivnom uređaju predstavila aplikaciju koja približava život i delo Milovana Spasića svim generacijama.

Korisnici putem interaktivnog displeja mogu da:

– istraže biografiju Milovana Spasića, uključujući njegovo školovanje u Nemačkoj i rad u Ministarstvu prosvete

– saznaju više o njegovom doprinosu razvoju Rekovca i šumadijskog regiona

– upoznaju se sa zanimljivim detaljima njegovog putovanja od Beograda do Rekovca i uticajem njegovih zapažanja na unapređenje lokalne zajednice

– prate razvoj Rekovca i biblioteke kroz vreme — od prvih štampanih dokumenata do savremenog digitalnog doba. Ovaj projekat je odličan primer interaktivnih uređaja u kulturi, gde digitalni sadržaj u okviru biblioteke na jasan i pristupačan način približava lik i delo istorijske ličnosti.

KADA VIŠE LOKACIJA POSTANE JEDNA PRIČA

U okviru evropskog projekta organizacija iz Šumadije realizovala je projekat koji umrežava ustanove kulture iz četiri šumadijska centra: Topola, Aranđelovac, Rača, Borač.
Svaki od centara u okviru projekta dobija digitalnu platformu i interaktivni uređaj na kome posetioci mogu istraživati i upoređivati informacije vezane za istoriju, kulturu i razvoj tih sredina.

Umrežavanjem i upoređivanjem podataka posetioci mogu da istražuju informacije o istoriji, kulturi i razvoju različitih sredina, dok se kulturni i turistički sadržaji promovišu većem broju ljudi.
Ne ostavlja se da kultura bude na nivou zainteresovanog pojedinca već se informacije o kulturnom sadržaju prenose širokim krugovima. Svakom ko uđe u neku od ustanova gde su postavljeni Hola N Interaktivni uređaji 43’’ precizne i tačne informacije bivaju dostupne i drže pažnju. Ovo su četiri lokacije, četiri sredine i jenda digitalna priča koja ih povezuje:

– Kraljeva Vinarija u Topoli
– Risovačka pećina kod Aranđelovca
– Petrovi dvori u Viševcu kod Rače
– Dom kulture Borač.

Lapovo, mali grad u blizini Kragujevca, poznat kao „grad železnice“, primer je kako inovacije i savremene ideje mogu doprineti razvoju lokalne zajednice. Zahvaljujući inicijativi i zalaganju ljudi iz ovog regiona, Lapovo kontinuirano unapređuje svoje kapacitete i razvija kulturne i turističke sadržaje.

U gradu je postavljen Hola interaktivni spoljni kiosk koji putem interaktivne aplikacije prikazuje istoriju železnice, turističke lokacije i kulturne spomenike. Ovaj interaktivni uređaj unapređuje promociju kulture i turističke sadržaje ovog mesta.

KADA SADRŽAJ NE MOŽE DA STANE U IZLOŽBENI PROSTOR

Muzeji sve češće koriste interaktivne uređaje za prikaz sadržaja koji nije moguće izložiti u samom prostoru.

Na primer:

– arheološke nalaze koji nisu izloženi
– digitalne rekonstrukcije objekata ili događaja
– tematske izložbe
– arhivske materijale i projekte

Na ovaj način posetioci mogu da vide i saznaju više, čak i kada postoje prostorna ili druga ograničenja za klasično izlaganje.

Muzej u Prijepolju prepoznao je značaj interaktivnih uređaja kao efikasno rešenje za digitalnu prezentaciju arheoloških sadržaja u okviru tematskih izložbi. Budući da su arheološki nalazi često nedostupni tokom same posete muzeju, njihova digitalizacija omogućava posetiocima da ih istraže na jasan, pregledan i interaktivan način.

Pored toga, kroz interaktivnu aplikaciju predstavljeni su i najvažniji projekti, aktivnosti i priznanja muzeja. Ovakav pristup doprinosi stvaranju celovite priče — ne samo o muzeju, već i o lokalitetima u njegovoj okolini, čime se dodatno unapređuje prezentacija kulturne baštine.

ISTORIJSKE LIČNOSTI KROZ INTERAKTIVNI SADRŽAJ

Muzeji često koriste interaktivne uređaje kako bi približili značajne podatke o ličnostima i umrežili biografiju sa istorijskim okolnostima.
U Muzeju Šumadije Hola interaktivni displej od 32’’ koristi se za predstavljanje biografije kneza Mihaila Obrenovića. Kroz interaktivnu aplikaciju posetioci mogu da se detaljnije upoznaju sa njegovim životom, značajem i istorijskim kontekstom u kome je delovao.
Na taj način interaktivni displej ne predstavlja samo dodatni ekran u muzeju, već omogućava da se biografski, istorijski i vizuelni materijali objedine kao jedna interaktivna izložba.

Već smo pisali o tome kako biblioteke koriste interaktivne uređaje za predstavljanje digitalizovanih izdanja i kako interaktivni uređaji korisnicima omogućavaju dodatne funkcionalnosti, poput pretraživanja kataloga putem sistema COBISS.

Biblioteke su među prvima prepoznale značaj digitalizacije u kulturi i mogućnosti koje pružaju interaktivni uređaji. Kroz njih su pronašle efikasan način da digitalizovana izdanja učine dostupnim korisnicima, uz dodatne funkcionalnosti kao što je pretraživanje kataloga putem sistema COBISS.

Postavljeni u holu biblioteke, na ulazu, kod pulta ili ispred pozajmnog odeljenja, interaktivni displeji funkcionišu kao savremeni informativni pultovi koji korisnicima pružaju brzi pristup najvažnijim informacijama.

Na ovim uređajima dostupna su arhivska izdanja, dela zavičajnih pisaca, kao i časopisi, čime se omogućava da digitalni sadržaj bude dostupan u svakom trenutku. Istovremeno, ovakav pristup podstiče korisnike da istražuju digitalizovanu građu i aktivnije učestvuju u kulturnom životu biblioteke. Primer za to je Narodna biblioteka „Dositej Novaković“ u Negotinu, koja koristi Hola S1 interaktivni displej za predstavljanje digitalizovanih sadržaja.

Izdvojili bismo i projekat biblioteke u Kruševcu koji je podržalo Ministarstvo kulture. Putem digitalnih sadržaja predstavljeni su lik Svetog Save i njegove zadužbine, dok je kroz naraciju i film posebno obrađen jedan zanimljiv segment iz njegovog života.
Korisnici u samoj aplikaciji mogu:
* pratiti hronološki prikaz života i dela Svetog Save i dinastije Nemanjića
* istraživati srednjovekovne zadužbine na mapi Srbije
* sagledati zanimljiv segment iz Savinog života koji je prikazan u kratkom filmu
* slušati audio interpretacije književnih dela
* prelistati e-izdanja Žitija Sv. Save i Sv. Simeona

Na taj način tehnologija ne potiskuje kulturni sadržaj, već mu omogućava da na nov način dopre do publike.

Bilo da je reč o maloj lokalnoj biblioteci, muzeju, kulturnom centru ili projektu koji povezuje više ustanova i lokaliteta, zajednička im je ista ideja – kultura treba da bude dostupna, vidljiva i prilagođena savremenoj publici.

Verujemo da vredan sadržaj treba da bude dostupan, da se istražuje i da pronađe put do publike.

Ukoliko ideje predstavljene u ovom tekstu smatrate važnim, kontaktirajte nas. Zajedno možemo da pretvorimo digitalizovanu kulturnu baštinu u iskustvo koje se istražuje, otkriva i pamti.